ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ - ШЕСТИ РАЗРЕД
ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА
Друштвена географија проучава друштво - становништво, насеља и привредну делатност људи.
Друштвена географија се дели на: 1. географију становништва 2. географију насеља (рурална и урбана географија) 3. политичку географију 4. економку географију (аграрна, индустријска, саобраћајна, туристичка географија) |
|
МЕРИДИЈАНИ И УПОРЕДНИЦИ, ГЕОГРАФСКА ШИРИНА И ДУЖИНА
Паралеле или упоредници су замишљене кружне линије које обавијају Земљу од запада према истоку. Почетни упоредник је екватор. Меридијани или подневци су замишљене полукружне линије које спајају Северни и Јужни пол. Почетни меридијан је Гринич. Географска ширина неке тачке представља удаљеност те тачке од екватора ка Северном или Јужном полу. Географска дужина неке тачке представља удаљеност те тачке од Гриничког меридијана ка истоку или западу.
|
|
ГЛОБУС И ГЕОГРАФСКА КАРТА
Глобус је умањен модел Земљине лопте. Глобуси могу бити: 1. општегеографски; 2. политички; 3. индукциони;
Географска карта је умањен графички приказ Земљине површине на равној површини. • Карте се према садржају деле на: 1. општегеографске или физичкогеографске; 2. тематске; • Карте се према размери деле на: 1. карте крупне размере 2. карте средње размере 3. карте ситне размере |
|
ЕЛЕМЕНТИ ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ
Математички елементи карте су картографска мрежа (мрежа меридијана и упоредника), рам (оквир) карте и размер карте. Размер карте показује колико су пута дужине из природе умањене на карти. Географски елементи карте су физичкогеографски (рељеф, клима,вегетација, хидролошки објекти) и друштвеногеографски (насеља, рудна налазишта, становништво, привреда). Објекти на карти се приказују картографским знацима: Допунски елементи карте су назив карте, легенда карте и подаци о изради. Топоними су називи објеката приказаних на картама: ороними – имена планина; хидроними – имена река... |
|
ПРИКАЗИВАЊЕ РЕЉЕФА НА КАРТИ
Рељеф се на картама може представити: 1. методом боја; 2. методом изохипси; 3. методом шрафирања; 4. методом сенчења;
Изохипсе су затворене криве линије које спајају места истих надморских висина. Изобате су затворене криве линије које спајају места истих дубина. Што су изохипсе ближе терен је стрмији. Надморска или апсолутна висина показује вертикалну удаљеност неке тачке од нивоа мора. Разлика између две надморске висине назива се релативна висина. Депресије су места (језера) на копну која леже испод нивоа мора. Криптодепресије су скривене депресије језера где је површина изнад а дно испод нивоа мора. |
|
МЕРЕЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА КАРТЕ
Оријентисати се значи одредити стране света у простору и на географској карти. Главне стране света су исток, запад, север и југ. Помоћне стране света су североисток, југоисток, југозапад и северозапад;
Можемо се оријентисати помоћу: 1. компаса (бусоле) 2. Сунца – исток (излази), југ (у подне), запад (залази); 3. годова и маховине на пању ; 4. звезде Северњаче 5. цркава – православни улаз на западу (а олтар ка истоку!) а католички на истоку (а олтар ка западу – Риму); |
|
ДРЖАВА И ВЛАСТ
Држава је друштвена организација са владавином на једном простору који се сматра њеном државном територијом и коју настањује одређено становништво.
Елементи сваке државе су:
|
|
ПОДЕЛА ВЛАСТИ
Подела власти:
|
|
ИНТЕГРАЦИЈСКИ ПРОЦЕСИ У ЕВРОПИ И СВЕТУ
Интеграциони процеси су процеси економског и политичког уједињавања и сарадње између држава. То се постиже формирањем међународних организација. Чланство у међународним организацијама некој земљи олакшава сарадњу са другим државама.
Међународне организације могу бити политичке (Уједињене Нације – УН), политичко-економске (Европска Унија – ЕУ), војне (НАТО пакт), спортске (ФИФА, УЕФА, МОК – Међународни олимпијски комитет), културне (УНЕСКО), хуманитарне (Црвени крст, Црвени полумесец) и слично. |
|
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Србија је балканска, подунавска, средњоевропска и планинска земља. Налази се у срцу Балканског полуострва. Највећи део наше земље има до 500 м надморске висине. Преовлађује низијски и брдски рељеф. У брдско-планинској области су старе громадне планине, око долина Јужне и Велике Мораве. Источно и западно од Моравске долине се пружају млађе веначне планине... Најдуже реке су Дунав, Сава, Морава, Тиса, Дрина и Ибар... У Републици Србији живе Срби (83%), Мађари, Бошњаци, Роми, Хрвати, Црногорци и други...
|
|
РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКА И СЛОВЕНИЈА
Географски положај Хрватске је веома повољан. Она обухвата западни део Балканског полуострва а припада јој и велики део Јадранске обале. Средишњи и северни део Хрватске (Славонија) чине низијску -Панонску Хрватску. Планинска Хрватска обухвата подручје Динарида, веначних планина изграђених од кречњака (Лика и Горски Котар)....
Словенија је планинска земља. Скоро половину њене територије заузимају шумовити Алпи. У средњем и источном делу налазе се плодне равнице и брежуљци а на југозападу оголели кречњачки плато – Крас, где су изражени сви крашки облици рељефа. Ту се налази и највећи пећински систем у Европи – Постојнска јама. |
|
РЕПУБЛИКЕ ЦРНА ГОРА И БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
Црна Гора заузима простор у јужном делу Балканског полуострва, на додиру Динарских планина и Средоземља... Има излаз на Јадранско море у дужини од 293 км. На Црногорском приморју влада средоземна, у средњој Црној Гори измењено-средоземна а у северној планинска клима...Највећи део Црне Горе ( 80%) изграђен је од кречњака па је природна вегетација оскудна...Босна и Херцеговина је претежно планинска земља. Низије се налазе само на крајњем северу и у доњем току Неретве. На југу је Херцеговина – крашка област. Дужина морске обале је само 20 км, код Неума...
|
|
РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈА И ГРЧКА
Република Македонија је континентална земља у централном делу Балканског полуострва. Рељеф ове државе подсећа на шаховску таблу због смене планина и котлина...Комбинација рељефа и климе условили су услове за гајење дувана, винове лозе и раног воћа и поврћа. Трећина територије се наводњава. На планинама пашњаци омогућавају развој овчарства. У вишим деловима су шуме...Грчка заузима најјужнији део Балканског полуострва и излази на три мора: Јонско, Егејско и Средоземно. Због тога она представља праву приморску земљу.Грчка цивилизација се сматра једном од најстаријих у Европи...
|
|
РЕПУБЛИКЕ БУГАРСКА И АЛБАНИЈА
Бугарска се налази у источном делу Балканског полуострва, између Дунава на северу и Родопских планина на југу, те између Црног мора на истоку и планина уз границу према Србији и Македонији...На крајњем северу је Дунавска равница а јужније Стара планина или Балкан. На југозападу су старе громадне Родопске планине међу којима се издваја планина Рила (Мусала 2 925 м н.в.)...Република Албанија заузима јужни део Балканског полуострва. Излази на Јадранско море. Албанија је претежно планинска земља. Обала Јадранског мора је ниска и мочварна а надморска висина ка северу и истоку расте до 2 800 м...
|
|
РЕПУБЛИКА ИТАЛИЈА
Италија лежи на Апенинском полуострву и излази на пет мора. Обухвата и острва Сицилију и Сардинију. У рељефу се издвајају Алпи на северу, Падска низија (Ломбардија) око реке По и Апенини на југу. Италија је позната и по вулканима – Етна, Везув, Вулкано и Стромболи. Клима је средоземна, умерено-континентална и планинска. Веће реке По, Тибар, Арно а ледничка језера Комо, Мађоре и Гарда. Вегетацију чине макије, плантаже винове лозе и воћа, на планинама су шуме.
Италијани су Романи, католици. Већи градови – Рим, Милано, Торино, Напуљ, Ђенова. Север је индустријски потпуно развијен (аутомобилска, текстилна, хемијска, електронска, прехрамбена индустрија) а југ неразвијен (сточарство). Туризам је једна од најважнијих делатности. |
|
КРАЉЕВИНА ШПАНИЈА
Шпанија обухвата највећи део Пиринејског полуострва и излази на Средоземно море и Атлантски океан. Највећи део земље је планински. Висораван Мезера је окружена громадним планинама (Кантабријске), а оне су окружене веначним (Пиринеји). Веће низије су Андалузија, Арагонија и Валенсија. Уз атлантско приморје клима је океанска а вегетацију чине шуме, док средоземље има средоземну климу са вегетацијом макија. У унутрашњости су обрађене степе. Веће реке су: Ебро, Гвадалкивир, Тахо, Дуро.
Шпанци су Романи, католици. Мањине су Баски и Каталонци. Већи градови – Мадрид, Барселона, Валенсија, Малага, Севиља. Шпанија има угља, гвоздене руде, живе. Индустрија је развијена, а по броју туриста је међу водећим земљама света. |
|
РЕПУБЛИКЕ НЕМАЧКА И ПОЉСКА
Немачка излази на Балтичко и Северно море. На северу је Прибалтичка низија, јужније су громадне (Харц, Шварцвалд) и веначне планине (Алпи). Клима је океанска, континентална и планинска...Немци су Германи, католици. У Немачкој живи до 10 милиона странаца, највише Турака. Већи градови су Берлин, Хамбург, Минхен, Келн. ...
Пољска је велика земља која излази на Балтичко море. На северу је Прибалтичка низија, југозападно су громадни Судети и Рудне планине а на југу и југоистоку веначне Татре и Карпати. |
|
РЕПУБЛИКЕ ЧЕШКА И СЛОВАЧКА
Чешка је континентална држава Средње Европе, настала распадом Чехословачке 1993. године. Рељеф чине планине и висоравни, а на југоистоку је део Панонске низије. Клима је умерено-континентална а веће реке су Одра, Висла, Влтава и Морава. Планине су под шумом и пашњацима....
Словачка је континентална држава настала кад и Чешка. На северу су планине (Татре и Карпати) а на југу део Панонске низије. Клима је умерено-континентална и планинска, а веће реке су Дунав, Вах и друге. Вегетацију чине шуме (40%)и пашњаци. |
|
ШВАЈЦАРСКА КОНФЕДЕРАЦИЈА И РЕПУБЛИКА АУСТРИЈА
Швајцарска је континентална земља Средње Европе. У рељефу се издвајају громадна Јура на западу, Швајцарска висораван (Мителанд) у средини и веначни Алпи на истоку и југоистоку. Доминира планинска клима са бројним ледничким језерима (Боденско, Циришко, Женевско) и рекама Рајном и Роном, а вегетацију чине шуме, пашњаци и ливаде...
Аустрија је континентална, алпско-подунавска држава Средње Европе. Западни део је планински (Алпи, Тирол) а источни је део Панонске низије (Бечки басен). Клима је планинска и умерено-континентална, а веће реке су Дунав, Ин, Мура и Драва. Вегетацију чине шуме и пашњаци а низија је интензивно обрађена. |
|
РЕПУБЛИКЕ МАЂАРСКА И РУМУНИЈА
Мађарска је континентална земља Средње Европе. Рељеф је низијски (Алфелд, Панонска низија) са громадним острвским планинама – Бакоњска гора, Марта, Мечек. Веће реке су Дунав, Тиса и Драва а језера Балатон и Нежидерско језеро. Вегетацију чине пусте (степе) док је шума мало....
Румунија излази на Црно море и најисточнија је земља Средње Европе. У средишњем делу су веначни Карпати а около низије – Панонска, Влашка, Добруџа. Клима је планинска, континентална и измењено-средоземна. Веће реке су Дунав, Муреш, Серет, вегетацију чине шуме на планинама и обрађене степе у низијама. |
|
УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО
Пун назив ове државе је Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Састоји се од четири целине: Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска...Британија располаже различитим природним ресурсима као што су угаљ, руда гвожђа, камена со, нафта и природни гас у Северном мору али највећи део сировина увози из других земаља. Један од разлога је и то што су закони о заштити животне средине у другим земљама мање рестриктивни...Енглеска је прва земља која је још крајем 18.века индустријализовала своју привреду...
|
|
РЕПУБЛИКА ФРАНЦУСКА
Француска је највећа земља Западне Европе. Са запада и северозапада је запљускује Атлански океан, а са југоистока Средоземно море. На истоку и југу су планински венци Алпа и Пиринеја. Француска је једна од зачетница Европске уније и потписница Римског уговора 1957.године...Скоро половину њене територије (северни и западни део) заузимају заталасани брежуљци и равнице погодне за пољопривреду. Планинско језгро чини Централни масив – висораван средње висине око 1 000 метара. На југу и истоку су Пиринеји и Алпи, млађе веначне планине...
|
|
СЕВЕРНА ЕВРОПА
Северна Европа обухвата крајњи север – Скандинавско полуострво, полуострво Јиланд, острво Исланд и део копна на територији Финске. Регију чини пет земаља...
Становништво ове регије чине Германи, потомци Нормана, Викинга. Већи градови су Стокхолм, Хелсинки, Осло, Копенхаген, Рејкјавик. Природно богатство чине шуме, водне снаге, руде гвожђа (Кируна, Шведска)и нафта у Северном мору. Земље Северне Евопе имају изузетно развијену привреду, висок животни стандард, високообразовану радну снагу запослену махом у услужним делатностима. |
|
КРАЉЕВИНЕ ШВЕДСКА И НОРВЕШКА
Краљевина Шведска заузима јужни и источни део Скандинавског полуострва. Излази на Балтичко море и Ботнички залив. Рељеф чине громадне Скандинавске планине са фјелдовима (ледничке висоравни) на северу и Језерска област – низија на југу. Клима је океанска, континентална и субполарна (субарктичка). Бројна су ледничка језера (највеће Венер и Ветер), реке су кратке, са великим падом а вегетацију чине тајге, на северу тундре...
Краљевина Норвешка обухвата западни део Скандинавског полуострва. Излази на Норвешко, Северно, Баренцово и Балтичко море. Норвешка је планинска земља. Обала је веома разуђена – фјордови. Клима је океанска, на северу субполарна. Реке су кратке а језера ледничког порекла. |
|
РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА И РЕПУБЛИКА УКРАЈИНА
Руска Федерација је евроазијска земља, по површини највећа на свету са више од 17 милиона km2. Азији припада 75 % а Европи 25 % површине ове земље. У правцу запад-исток простире се у дужини од 8.000 км, кроз девет часовних зона.Највећи део Русије заузимају низије и громадне планине и висоравни. Источноевропска и Западносибирска низија су највеће низије на Земљи. Урал, Алтај, Становојске, Верхојанске, Колимске... су громадне , а Кавказ веначна планина. Клима је поларна, субполарна, оштра континентална, степска, океанска и полупустињска. Вегетацију чине тундре, тајге, степе и полупустиње. Реке су дуге и углавном теку ка Северном леденом океану: Об са Иртишем, Јенисеј, Лена, Колима. Бајкал је највеће језеро у Азији а Ладога у Европи.
|
|